Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobičasto voće, a najviše podseća na borovnicu. Naziv sibirska borovnica je dobila samo zato što je otporna na veoma niske temperature. Aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz čak do -45°C. Biljka raste u obliku grma, a ako ima dovoljno prostora može dostići visinu oko 2 metara. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod, a zanimljiva činjenica je da se plod aronije dobro održava na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja.

Indijanci su aroniju koristili tako što su sušili ili mleli proizvode pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogačama. Sveže plodove aronije Indijanci su najčešće upotrebljavali kao lek za stomačne tegobe, a čaj od listova aronije za vidanje rana.

Ova biljka se može naći i u našoj zemlji, lako se uzgaja, a zbog svojih izuzetnih lekovitih moći sve više se govori o tome da je aronija biljka budućnosti.

Aronija nema prirodnih neprijatelja, pa je ne treba prskati zbog čega spada u zdravu hranu. U svojim plodovima aronija sadrži visoku koncetraciju antioksidansa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine). Zbog toga aronija je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročišćava organizam od štetnih materija pa čak i teških metala.

Aronija od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sardži i redak voćni secer sorbitol.